Bogdan Lisovolik: Srbiji je u ovom trenutku program sa MMF potrebniji nego pre nekoliko meseci

Srbija je na opasnoj granici zaduženosti i u ovom trenutku joj je program sa MMF-om potrebniji nego pre nekoliko meseci, kaže predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.

Smanjenje subvencija, zamrzavanje plata i penzija i povećanje PDV-a, koraci su koje nova vlada treba ozbiljno da razmotri kako bi održala pod kontrolom budžet, kaže u intervjuu za RTS šef kancelarije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik.

Lisovolik je upozorio da je Srbija na opasnoj granici zaduženosti i da joj je u ovom trenutku program sa MMF-om potrebniji nego pre nekoliko meseci. Sa prvim čovekom MMF-a u Srbiji razgovarala je Vesna Damjanić Branković.

Gospodine Lisovolik, srpski političari i ekonomisti vas pominju svakodnevno. Da li vam pridaju veći značaj nego što realno jeste?

Lisovolik: Ne bih da preuveličavam moj uticaj. Uloga MMF-a je da vodi računa o makroekonomskoj stabilnosti koja je pod lupom na svetskom nivou i zbog toga smo mi u središtu pažnje, jer moramo da ponudimo rešenja.

Da li imate uticaj ovde u Srbiji, kao organizacija?

Lisovolik: Ne bih to posmatrao kao uticaj. Mi godinima imamo dobre odnose sa srpskim zvaničnicima i građanima. Kako mi moramo bolje da razumemo Srbiju, tako i Srbija mora da razume MMF. Nije reč o uticaju, već o onome šta nudimo kao rešenja za ekonomske probleme.

Koja rešenja biste predložili novoj vladi?

Lisovolik: Kao i drugi posmatrači, voleli bismo da se vlada čim pre formira i da brzo počne da radi u interesu Srbije. Važno je da, prvo, uradi realan i štedljiv rebalans budžeta za ovu godinu, drugo, da usvoji plan kojim će pod kontrolom da drži javni dug i treće, da usvoji program za pokretanje privrednog rasta.

Kada biste vi bili u poziciji ministra finansija Srbije, koje tri mere biste odmah primenili kako biste sredili stanje u budžetu?

Lisovolik: Nisam u toj poziciji, ali što se preporuke naše institucije tiče, ne bih da govorim unapred. Misija MMF-a, odnosno naši stručnjaci će doći za nekoliko nedelja ukoliko bude poziva vlade i na osnovu detaljne analize će ponuditi predlog mera.

Ali kako vam se čini najava gospodina Dinkića da plate i penzije neće biti zamrznute?

Lisovolik: Što se tiče najbolje ekonomske politike, treba maksimizirati sve opcije. Rizično bi bilo isključiti jednu od njih prerano, kada se nema potpun uvid u ozbiljnost situacije i kada postoji rizik krize iz evrozone. Da li će stvarno biti potrebno da se zamrznu plate i penzije, znaće se tek nakon preseka sveobuhvatne situacije u budžetu.

Kako vam se čini mogućnost da se smanje subvencije, koliko bi to pomoglo budžetu?

Lisovolik: Bilo bi dobro da se reformiše sistem subvencija, kako bi bio efikasniji. Vremenom subvencije treba smanjiti, što u ovom trenutnu rade mnoge zemlje evropske unije i Srbija bi trebalo da sledi takav primer.

Pomenuli ste i javni dug, da li je, prema vašem mišljenju, Srbija na granici mogućnost da otplaćuje dugove?

Lisovolik: Da, situacija sa javnim dugom je ozbiljna i nije lako finansirati budžet, ali je izvodljivo sa dobrom politikom. Treba plan da se smanji deficit, a to podrazumeva i neke teške odluke u cilju smanjenja troškova. Takav plan može da poveća poverenje investitora i njihovu spremnost da finansiraju državu.

Kakve teške odluke?

Lisovolik: Doći će se do toga da mora da se ograniči javna potrošnja. Biće to ponekad tezak, ali koristan korak za novu vladu.

Da li to uključuje i povećanje poreza?

Lisovolik: Potrebna je ravnoteža između povećanja poreza i smanjenja potrošnje. Ne treba samo ići na povećanje poreza, jer je naše iskustvo pokazalo da je smanjenje potrošnje daleko efikasnije u podršci ekonomskm rastu. Ipak povećanje, recimo, PDV-a, može da se uzme u obzir kao jedna opcija.

Dok čekamo vladu i novu misiju MMF-a iz Vašingtona, da li mislite da je Srbiji potrebnija pomoć sada nego pre pet meseci kada je aranžman prekinut?

Lisovolik: Dobro pitanje. Pre nekoliko meseci bilo je više novca u kasi trezora, tako da bi se moglo reći da je program sa MMF-om potrebniji sada. Ipak, ovde nije reč samo o pitanju finansiranja. Važnije je da li će novoj vladi biti potreban program usaglašen sa MMF-om. Dakle, nije važan samo novac koji MMF potencijalno može da da ili da privuče investitore, već i efikasan paket mera koji će pomoći da ekonomija izađe iz krize.

(RTS)